Danas je gotovo neizbežno da nam se neko požali kako je prevaren putem interneta, što i nije čudno s obzirom na vreme koje provodimo koristeći ga. Kriminalci su tamo gde su potencijalne žrtve, pa su internet prevare postale veoma efikasan način za tehnički „potkovane“ kriminalce da ostvare profit, a pritom koliko je moguće smanje rizik da budu uhvaćeni i ostanu anonimni. Uz neizbežan napredak veštačke inteligencije, njenu dostupnost i uvođenje u svakodnevne aktivnosti, dolazimo do tačke gde postaje jako teško razlikovati šta je prevara, a šta nije.
Prevarni imejl, SMS poruku ili veb-sajt više nije tako jednostavno identifikovati, s obzirom na dostupnost i raznovrsnost alata koje zlonamerni akteri mogu iskoristiti kako bi obmanuli svoju žrtvu. Često se spominje da se treba fokusirati na pravopisne greške ili greške u kucanju kako bi se otkrila prevara. To je do nedavno i bio značajan indikator da je reč o fišing porukama, ali danas se samo na to ne možemo osloniti. Dostupnost veštačke inteligencije omogućila je da bilo koji korisnik na internetu može sastaviti gramatički ispravnu poruku, na bilo kom jeziku, a uz to i generisati sadržaj u vidu slika i video zapisa.
Nacionalne domene je teže zloupotrebiti
Različiti alati i tehnike kojima se zlonamerni akteri služe u većini slučajeva nastoje da navedu korisnika da poseti određenu internet adresu, što se najčešće postiže slanjem zlonamernog linka. Linkovi mogu biti maskirani i na razne načine manipulisani, posebno u imejl porukama, ali ono što je neizbežno jeste da moraju sadržati i voditi do određenog naziva domena. Domen je jedinstveni identifikator adrese na internetu, put do veb-sajta ili internet servisa, određuje gde korisnik zaista stiže, bez obzira na to kako link izgleda na prvi pogled. Zbog toga je domen jedan od retkih elemenata koji napadač ne može u potpunosti da prikrije. Treba napomenuti da postoje i slučajevi gde se zlonamerni sadržaj isporučuje bez klika na link, na primer kroz priloge u imejlu, ali i u tim slučajevima zlonamerni akteri često koriste domene kao deo napada.
Koliko će neki domen biti izložen zloupotrebi zavisi pre svega od toga ko njime upravlja i pod kojim se pravilima domen registruje, a upravo tu nacionalni internet domeni prave razliku. Nacionalni registri domena čuvaju svoju infrastrukturu, primenjuju stroža pravila registracije i brže reaguju na zloupotrebe, pa je broj zloupotreba nacionalnih domena u Evropi izuzetno nizak u odnosu na generičke domene.
Statistika potvrđuje nivo bezbednosti
Nacionalni .rs i .срб domeni, kojima upravlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), već godinama spadaju među najbezbednije u Evropi. Statistički podaci potvrđuju da domaće internet adrese beleže jedan od najnižih nivoa zloupotreba među evropskim domenima najvišeg nivoa. Tokom 2025. godine, na nešto manje od 160.000 registrovanih naziva domena, RNIDS je primio svega 465 prijava, od kojih je čak 211 neosnovano.
U 2026. godini situacija je malo drugačija, tokom prve polovine godine RNIDS je primio 574 prijava zloupotrebe nacionalnih internet domena, od kojih je 480 bilo neosnovano, što je znatno više nego tokom cele prethodne godine, ali i dalje manje od 1% u odnosu na ukupan broj registrovanih nacionalnih internet domena. U vremenu u kojem su sajber napadi sve češći, porast broja prijava je očekivan, ali nije nužno loš znak. Šta više, govori o tome da korisnici i organizacije sve opreznije postupaju i prijavljuju ono što im deluje sumnjivo.
S obzirom na rastući broj prijava i posvećenost zaštiti domaćih domenskih prostora, RNIDS je krajem 2025. godine usvojio „Pravilnik o procedurama i postupanju u slučaju zloupotrebe nacionalnih internet domena“. Ovaj pravilnik daje mogućnost RNIDS-u da u slučaju zloupotrebe domena efikasnije identifikuje, reaguje i primeni mere koje za cilj imaju zaštitu korisnika interneta od zlonamernih sadržaja i aktera. Zloupotrebu može prijaviti svako zainteresovano lice, a kod slučajeva koji predstavljaju neposrednu opasnost, poput fišinga ili malvera, RNIDS može ažurnije reagovati, čak privremeno suspendovati sporni domen i sprečiti dalju štetu.
Prevencija je najbolja zaštita: Vrste zaštite domena
RNIDS takođe pruža mogućnost registrantima .rs i .срб domena da dodatno zaštite svoje domene primenjivanjem nekih od mehanizma zaštite domena.
Ovi mehanizmi služe da zaštite registrovane domene od neovlašćenog preuzimanja kontrole, to jest „kidnapovanja“, koje može prouzrokovati nedostupnost servisa ili preusmeravanje korisnika na zlonamerne internet adrese i obezbeđivanje kredibiliteta komunikacije digitalnim potpisivanjem. Najčešće mete ove vrste napada su domeni poznatih kompanija, organizacija, banaka ili finansijskih ustanova, ali i drugi domeni koji napadačima mogu doneti korist. Posledice ovakvih napada mogu prouzrokovati gubitak reputacije, poverenja korisnika, finansijski gubitak i gubitak poverljivih i važnih poslovnih podataka.
„Siguran režim“ je osnovna vrsta zaštite, nešto poput dvofaktorske autentifikacije za naziv domena. Za svaku promenu kritičnog podatka poput promene DNS servera, vidljivosti podataka u WHOIS-u, i sl. potrebno je odobrenje, odnosno potvrda administrativnog kontakta. Kada se pokrene zahtev za promenom podataka domena, na imejl adresu administrativnog kontakta stiže poruka sa iniciranim promenama i link sa vremenski ograničenim kodom za verifikaciju promene. Iako ne predstavlja 100% zaštitu, ovaj mehanizam umanjuje rizik od kompromitacije domena, osim ako imejl nalog administrativnog kontakta nije kompromitovan.
„Zaključavanje na strani klijenta“ podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, isključujući produženje registracije. Ovaj mehanizam predstavlja visok stepen zaštite, ali poput sigurnog režima takođe ne predstavlja 100% zaštitu, pošto zavisi i od načina implementacije na strani ovlašćenog registra. Ukoliko ovlašćeni registar omogućava otključavanje domena kroz svoj portal, bez adekvatne zaštite, korisnički nalog može biti kompromitovan i bezbednosni mehanizam isključen.
„Zaključavanje naziva domena na strani Registra“ predstavlja najviši bezbednosni nivo pošto uvodi dodatnu proveru u slučaju prijema zahteva za otključavanje ovako zaključanih domena i vršenje izmena nad njima. To znači da se svaki zahtev, za domen koji ima aktiviran ovaj nivo zaštite, ručno proverava autentičnost, što praktično eliminiše mogućnost krađe domena.
Aktivacija DNSSEC-a (DNS Security Extension) je preporučljiv put za zaštitu domena i verodostojnosti komunikacije. Ova tehnologija, dostupna za nacionalne domene, podrazumeva zaštitu od izmene DNS odgovora i preusmeravanja korisnika na internet lokacije koje mogu biti opasne za njih u smislu krađe ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica, poverljivih poslovnih podataka ili širenja lažnih informacija i vesti koje navodno dolaze od „proverenog“ izvora. Verifikacija DNS odgovora obavlja se upotrebom PKI (Public Key Infrastructure), a DNS server koji ima aktiviranu validaciju DNSSEC potpisa prihvata samo odgovor koji ima odgovarajući kriptografski ključ.
DNSSEC potpisivanje naziva domena može se obaviti na sopstvenoj infrastrukturi ili preko DNS provajdera koji pruža takvu uslugu. To može biti ovlašćeni registar, internet ili hosting provajder, a može se koristiti i usluga nekog od komercijalnih ili besplatnih DNS provajdera.
Da bi korisnici interneta imali potpunu zaštitu potrebno je da koriste DNS razrešivače (DNS serveri kompanije, ISP‑a, serveri na kućnim ruterima…) koji validiraju DNSSEC potpise.
Informisan korisnik je prva linija odbrane
Naravno i pored svih mera zaštite, najvažnije je da sami korisnici budu oprezni i informisani. Tehnički mehanizmi zaštite, pravilnici i brza reakcija registra mogu značajno smanjiti rizik, ali nijedan sistem ne može u potpunosti da zameni oprez i zdrav razum krajnjeg korisnika.
Најчешће мете напада су домени који припадају глобално познатим компанијама (Google, Facebook, Amazon…), али и други домени који нападачу могу да донесу неку корист. Промена података о домену и преусмеравање корисника банке или финансијске институције нападачу може да омогући крађу креденцијала корисника и приступ њиховим рачунима. Нападачима је такође занимљиво онеспособљавање или преусмеравање домена конкурентских компанија које успешно послују на интернету, као и политичких организација или влада. Ипак, нападачи не бирају само важне домене као мете напада већ користе и сваку могућност да покажу своје „хакерско“ умеће или пласирају политичку или верску поруку.
Последице оваквих напада могу да буду озбиљне:
- Губитак репутације
- Губитак поверења корисника
- Финансијски губитак (пад продаје или надокнађивање штете корисницима)
- Губитак поверљивих и важних пословних података
Ипак, постоје сигурносна решења која онемогућавају овакве врсте напада закључавањем критичних операција над заштићеним називима домена. РНИДС је, у овом тренутку, једини регистар интернет домена највишег нивоа који корисницима нуди три нивоа заштите назива домена, од којих два РНИДС не наплаћује:
- Сигуран режим (Secure Mode)
- Закључавање на страни клијента (Client Side Lock или Registrar Lock)
- Закључавање на страни Регистра (Registry Lock)
Затражите од свог овлашћеног регистра да активира заштиту за називе домена које користите у пословању.
Сигуран режим (Secure Mode)
Најчешћи начин „киднаповања“ домена је промена параметара домена и преусмеравање корисника на интернет локацију коју контролише нападач. Ово је могуће урадити на много начина, али је један од најчешћих преузимање налога корисника домена код овлашћеног регистра код ког је нападнути домен регистрован (употреба лозинке коју је лако погодити или неадекватна заштита система).
РНИДС је из тог разлога имплементирао могућност пребацивања назива домена у „Сигуран режим“ који за сваку промену критичног податка о домену (промена DNS сервера, укључивање пуног приказа података у WHOIS‑у, измена података о административном контакту…) захтева потврду административног контакта за домен.
Када се иницира нека од заштићених промена за домен за који је активиран „Сигуран режим“, на адресу е‑поште административног контакта за дати домен се шаље електронска порука која садржи инициране промене, као и линк са временски ограниченим кодом за верификацију промене. Захтевана промена ће бити реализована у систему РНИДС‑а тек након потврде административног контакта кликом на верификациони линк (у предвиђеном року), чиме се верификациони код прослеђује систему за регистрацију назива домена.
Иако „Сигуран режим“ не гарантује 100% заштиту, због могућности да налог е‑поште административног контакта буде компромитован, ипак значајно отежава успешну реализацију напада и чини га скоро немогућим уколико су испоштована правила за заштиту налога е‑поште. Такође, овај вид заштите домена омогућава веома брзе измене заштићених података, без ангажовања овлашћеног регистра или РНИДС‑а.
Закључавање на страни клијента (Client Side Lock)
Ова врста обезбеђивања домена је позната и као закључавање на страни овлашћеног регистра (Registrar Lock) и подразумева забрану свих измена над доменом који се налази у овом статусу, осим продужења регистрације.
Овај вид заштите домена обезбеђује висок степен заштите, али зависи и од начина имплементације на страни овлашћеног регистра. Уколико овлашћени регистар омогућава откључавање овако заштићених домена кроз свој портал, без додатних мера заштите (употреба „јаке“ лозинке, двостепену аутентикацију и SSL енкрипцију), налог корисника може лако бити компромитован, а самим тим омогућено и откључавање домена од стране нападача.
Као и у случају сигурног режима, и овај вид закључавања домена обезбеђује довољан вид заштите за већину назива домена, а могућност злоупотребе скоро да не постоји уколико овлашћени регистар пружа адекватан вид заштите кроз безбедан приступ порталу или забрањује могућност аутоматског откључавања домена без додатне провере.
Закључавање на страни Регистра (Registry Lock)
Имајући у виду најбољу праксу регистара интернет домена највишег нивоа, РНИДС је имплементирао и највиши безбедносни ниво ‑ Закључавање назива домена на нивоу Регистра. Овај вид заштите домена уводи додатни ниво провере за откључавање овако заштићених домена и вршење измена над њима. То практично значи да сваки захтев за изменама над доменима за које је активирано закључавање на нивоу Регистра подразумева ручну проверу аутентичности захтева, што практично елиминише могућност злоупотребе и „крађе“ домена.
Захтеви за активирање услуге се подносе посредством овлашћеног регистра и садрже следеће обавезне елементе:
- Назив домена за који се активира услуга;
- Назив или име и презиме корисника (регистранта) назива домена;
- Податке три контакт особе које су овлашћене за давање одобрења у случају подношења захтева за привремену или трајну деактивацију услуге. Подаци морају да садрже име и презиме особе, адресу е‑поште и број телефона.
Деактивирање услуге подразумева мануелну проверу од стране РНИДС‑а и обавља се искључиво на основу писаног захтева регистранта назива домена, који се подноси посредством ОР‑а и садржи:
- Називе домена за које је потребно деактивирати услугу;
- Врсту деактивације која се захтева (привремена или трајна);
- Назив или име и презиме и својеручни или електронски потпис овлашћеног лица или регистранта.
Процедура деактивирања се састоји од два нивоа провере захтева:
- Након подношења захтева за „откључавање“ домена, на адресе е‑поште контаката наведених приликом активирања услуге шаљу се поруке са захтевом за потврду захтева. Потребно је да најмање два од три делегирана контакта дају сагласност за „откључавање“ домена.
- РНИДС, након успешно добијених сагласности из претходне фазе, телефонским путем контактира особе које су дале сагласност, ради додатне потврде. Тек након добијене телефонске потврде тих контаката, услуга бива деактивирана.