Шта је DNS
Интернет је глобална рачунарска мрежа са неколико стотина милиона компјутера који међусобно комуницирају и размењују информације. За корисника, сваки од ових рачунара, или сервиса који они пружају, може бити идентификован преко јединственог имена – назива домена. Са друге стране, рачунари и елементи мреже, који омогућавају комуникацију преко Интернета, користе низове бројева – IP (Internet Protocol) адресе. Сви корисници Интернета користе DNS (Domain Name System) да би се повезали са одговарајућим Интернет сервисом. Систем назива домена (DNS) је дистрибуирана база података о називима рачунара и сервиса на Интернету. Улога DNS-а је да корисницима омогући повезивање рачунара на Интернету, а да при томе корисници користе словне изразе који се лако памте. Многи од вас већ знају, или су чули, да рачунари међусобно комуницирају преко нумеричких IP адреса. Поједностављено, DNS је „IP именик“ који називе рачунара и сервиса повезује са одговарајућим IP адресама (бројевима).
Основне карактеристике DNS система су:
- Да буде увек доступан
- Да буде поуздан
- Да буде брз
- Да буде флексибилан и проширив
DNS систем, као и многи други дистрибуирани рачунарски системи, има своје безбедносне слабости. Специфичност DNS система, његова глобална улога и намена да пружа услугу свим корисницима Интернета, утицала је да се приликом његовог развоја није придавала велика пажња његовој безбедности. Повећање броја корисника, нарочито повећање броја злонамерних корисника Интернета, последњих година је у фокус ставило безбедност DNS-а. Међутим, и поред чињенице да је DNS један од кључних Интернет сервиса, њему се не придаје довољно пажње, пре свега од стране администратора и људи који су задужени за безбедност рачунарских система. DNS је веома моћан, свеприсутан и углавном игнорисан – то је веома опасна комбинација!
DNS сервис
Основни разлог постојања DNS-а је да омогући додељивање јединственог Интернет назива сервисима и рачунарима. Јасна корист од оваквог приступа је лако памћење Интернет назива сервиса, као што су веб стране или адресе електронске поште, уместо низа бројева садржаних у IP адресама тих сервиса. Осим тога, једнако важна је и чињеница да DNS омогућава одвајање назива сервиса од његове локације. Сервиси могу мењати своју физичку локацију потпуно транспарентно, а да при томе не мењају свој Интернет назив. Иста Веб страница се једног дана може налазити у Београду, а већ следећег у Токију или Мелбурну, а да корисници то и не примете. Промена се (осим пребацивања садржаја Веб странице на другу локацију) огледа једино у промени IP адресе у DNS запису Интернет назива тог сервиса. Структура DNS-а се састоји од великог броја глобално распоређених рачунарских и комуникационих уређаја. На самом врху DNS структуре налазе се root сервери који садрже податке о доменима највишег нивоа (TLD), као што су: .rs, .ca, .se, .com, .net, итд. За сваку од TLD зона постоји DNS структура која садржи податке о доменима другог нивоа (.co.rs, rnids.rs, cisco.com,…). Аналогно, за сваку зону другог нивоа постоји структура са одговарајућим DNS подацима за ту зону.
