Šta je DNS
Internet je globalna računarska mreža sa nekoliko stotina miliona kompjutera koji međusobno komuniciraju i razmenjuju informacije. Za korisnika, svaki od ovih računara, ili servisa koji oni pružaju, može biti identifikovan preko jedinstvenog imena – naziva domena. Sa druge strane, računari i elementi mreže, koji omogućavaju komunikaciju preko Interneta, koriste nizove brojeva – IP (Internet Protocol) adrese. Svi korisnici Interneta koriste DNS (Domain Name System) da bi se povezali sa odgovarajućim Internet servisom. Sistem naziva domena (DNS) je distribuirana baza podataka o nazivima računara i servisa na Internetu. Uloga DNS-a je da korisnicima omogući povezivanje računara na Internetu, a da pri tome korisnici koriste slovne izraze koji se lako pamte. Mnogi od vas već znaju, ili su čuli, da računari međusobno komuniciraju preko numeričkih IP adresa. Pojednostavljeno, DNS je „IP imenik“ koji nazive računara i servisa povezuje sa odgovarajućim IP adresama (brojevima).
Osnovne karakteristike DNS sistema su:
- Da bude uvek dostupan
- Da bude pouzdan
- Da bude brz
- Da bude fleksibilan i proširiv
DNS sistem, kao i mnogi drugi distribuirani računarski sistemi, ima svoje bezbednosne slabosti. Specifičnost DNS sistema, njegova globalna uloga i namena da pruža uslugu svim korisnicima Interneta, uticala je da se prilikom njegovog razvoja nije pridavala velika pažnja njegovoj bezbednosti. Povećanje broja korisnika, naročito povećanje broja zlonamernih korisnika Interneta, poslednjih godina je u fokus stavilo bezbednost DNS-a. Međutim, i pored činjenice da je DNS jedan od ključnih Internet servisa, njemu se ne pridaje dovoljno pažnje, pre svega od strane administratora i ljudi koji su zaduženi za bezbednost računarskih sistema. DNS je veoma moćan, sveprisutan i uglavnom ignorisan – to je veoma opasna kombinacija!
DNS servis
Osnovni razlog postojanja DNS-a je da omogući dodeljivanje jedinstvenog Internet naziva servisima i računarima. Jasna korist od ovakvog pristupa je lako pamćenje Internet naziva servisa, kao što su veb strane ili adrese elektronske pošte, umesto niza brojeva sadržanih u IP adresama tih servisa. Osim toga, jednako važna je i činjenica da DNS omogućava odvajanje naziva servisa od njegove lokacije. Servisi mogu menjati svoju fizičku lokaciju potpuno transparentno, a da pri tome ne menjaju svoj Internet naziv. Ista Veb stranica se jednog dana može nalaziti u Beogradu, a već sledećeg u Tokiju ili Melburnu, a da korisnici to i ne primete. Promena se (osim prebacivanja sadržaja Veb stranice na drugu lokaciju) ogleda jedino u promeni IP adrese u DNS zapisu Internet naziva tog servisa. Struktura DNS-a se sastoji od velikog broja globalno raspoređenih računarskih i komunikacionih uređaja. Na samom vrhu DNS strukture nalaze se root serveri koji sadrže podatke o domenima najvišeg nivoa (TLD), kao što su: .rs, .ca, .se, .com, .net, itd. Za svaku od TLD zona postoji DNS struktura koja sadrži podatke o domenima drugog nivoa (.co.rs, rnids.rs, cisco.com,…). Analogno, za svaku zonu drugog nivoa postoji struktura sa odgovarajućim DNS podacima za tu zonu.
